ZAŠTO JE TRČANJE DOBRO ZA NAŠE MENTALNO ZDRAVLJE?

Pored svih prednosti za fizičko zdravlje koje imamo od trčanja ili džogiranja postoje i one koje nazivamo psihološkim prednostima a koje su posledica našeg redovnog treninga. Neke od njih su samopouzdanje iizgradnja karaktera koja nam se spontano dešava, oslobođenje od stresa kao i jačanje našeg stava prema stvarima koje nas okružuju. I naravno, da ne zaboravimo nezaobilaznu – trkačku euforiju

Trčanje i samopouzdanje

Trčanje gradi samopouzdanje na način koji to ne postiže nijedan drugi sport. Trkač polaže ispit za ispitom, snaži se, i svakim sledećim korakom postaje sigurniji u sebe. On se zaista oseća kao da se penje uz brda i savladavajući prepreke postiže osećaj slobode zato što zna da su njegove noge sposobne i dovoljno snažne za takave podvige. Samopouzdanje koje se postiže trčanjem najviše se primećuje kod onih koji su u procesu mršavljenja i time grade u svojim očima bolju sliku o sebi.

Trčanje i stres

Još jedna važna odlika džogiranja je oslobađanje od stresa. Sva nervoza i sve tenzije nestaju sa kilometrimabez obzira da li tokom trčanja želite da razmišljate o životnim pitanjima ili od njih želite da pobegnete. Duge staze su veoma korisne za rešavanje problema koji vas muče. Ima li nečeg boljeg od trosatne rute kada ste potpuno sami sa sobom i kada najbolje možete da razbistrite glavu i misli i pronađete odgovore na mnoga pitanja. Trkači koji trče brzo lako otklanjaju stres i ljutnju, ponekad i agresiju. Kada bilo koji priliv negativne energije usmerimo na jedan sprint, ona će nestati za tren.

Trčanje kao lek od depresije

Džoging menja odnos prema životu i okolini, menja stav prema životu. Prilikom trčanja, a naročito onom napolju, naše telo oslobađa endorfin i stvara osećaj euforije ili jednostavno – imamo utisak da smo srećni. Trčanje se godinama koristi kao terapija u lečenju kliničke depresije ili bolesti zavisnosti bilo koje vrste. Manje nervozne, bez depresije, manje umora, a manje i zbunjenosti, sve to nakon početka redovnog treninga trčanja. Ono im daje nešto na šta mogu da se fokusiraju i daje im mogućnost da uvide da da postoji nešto više osim njihovog depresivnog stanja ili zavisnosti.

Trčanje trenira um koliko i telo. Kada uspete da pređete preko svih prepreka koje nadolaze naučićete kako da se fokusirate, naučićete da budete odlučni. Ona volja i snaga koja vas pokreće da pređete sve one duge staze i one koje biste najradije da preskočite, upravo ona čini da vaš um jača sve više i daje vam fokus i odlučnost u svim drugim aspektima života.

Možda do sada i niste bili svesni svih dobrobiti koje trčanje donosi? Zastanite na tren i porazmislite kako bi vaš život, posebno psihički, izgledao bez trčanja? Koliko ste se promenili od kada trčite? I na koji način?

Read More

Održavanje brzine do kraja trke

U  zavisnosti od toga koji je sport u pitanju i koja je primarna disciplina sportiste, postoji veći broj načina za sastavljanje trenažnog plana. Tokom programiranja i planiranja trenažnog procesa kod sportova tipa brzine i izdržljivosti kao i kombinovane brzinsko-snažne-izdržljivosti neophodno je primeniti trenerske veštine i znanje kako bi se na najbolji mogući način sportista pripremio za takmičenje.
Kako bi se pravilno isplanirao celokupan trenažni proces kao osnovna priprema za takmičenje, neophodno je veoma dobro poznavati mehanizme zamora celokupnog organizma što iziskuje odlično poznavanje primenjene sportske fiziologije.

Osnovni načini za unapređivanje izdržljivosti (koja god vrsta bila u pitanju) jesu primena tri sledeće vrste treninga:

1. Dugotrajan TEMPO trening. Ova vrsta treninga je veoma kompleksna tema i potrebno ju je dobro poznavati. Bez adekvatnog tempo treninga nema unapređivanja brzine tokom trka u sportovima tipa izdržljivosti. Suviše mali obim tempo treninga je jedan od glavnih uzroka neuspešnog održavanja brzine tokom tkre, dok je sa druge strane upravo ova vrsta treninga zaslužna za uspešna podizanja brzine na kraju same trke. 
2. Specifičan trening za odlaganje metaboličkog stresa. Metabolički stres nastaje nagomilavanjem nus produkata metabolizma u organizmu. Specifičnim treningom se sprečava ili odlaže ova pojava ili pak se čini prihvatljivijom za organizam. Studije su pokazale da se metabolički stres lakše podnosi kod pojačane hipertrofije mišića nastale nisko-intenzivnim treningom snage. Sa ovim vrstama treninga treba biti veoma pažljiv, jer njihovu dobit mogu poništiti loši efekti koji se mogu desiti kod određenih sportskih disciplina.
3. Visoko-intenzivni intervalni trening (HIIT). Ova vrsta treninga je okarakterisana radom visokog intenziteta i kratkim vremenom oporavka. Više o HIIT-u možete pročitati u tekstu o najučinkovitijim treninzima.

Najvažnija stvar kod planiranja trenažnog procesa je dobro poznavanje mehanizma zamora organizma. Trening je samo jedan od elemenata na kom se može uticati na odlaganje zamora i održavanju konstantne brzine tokom trke kao i razvijanju brzine. Veliku ulogu imaju i psiholiški rad sa sportistima kao i adekvatno isplanirana ishrana u skladu sa fiziološkim potrebama organizma i individualnim potrebama sportiste. 

Read More